Sranje, jutarnje!

ŠTA BI TI NAPRAVILA DA TI SE DESI TAKVA SITUACIJA?

Jutros me ženica budi u 6:00, prvo mene probudi pa sebe. Spavao sam snom pravednika noćas u dnevnom, pisao sam o problemu i zaspo, jebiga, problem! Poterala me na kat da legnem s djecom. U te sate nitko normalan se ne raspravlja sa ženom rođenom, pa tako neću ni ja. Uspem se onakav izmožden gore, padnem na krevet i eto ti zla. 

Nisam bio u stanju ušuljat se potiho u krevet, iako i kad mislim da sam spreman, nisam. A debel sam na dijeti! Ja kad se šuljam, to je normalna kretnja nekom Kenu. Kak sam trosnio na madrac, tak je Luca počela cmizdriti: "Mamaaaa, medoooo, tataaaa medooo!". Brže bolje uzmem medu i dam joj, mal je pogladim po kosi i mir. Moš mislit. Stjepan je bio na straži! Započelo je njegovo mamakanje, al' on neće igračku, on oće pit. Ajde Vedrane, digni guzicu i natoči djetetu vode. Di je bočica!? A, tu je! Dok je on natez'o bočicu, već mi je svašta prolazilo glavom. Pomislih najprije, šta si spavo, spavo si. Sad ćeš blejat i ušuškavat milu razmaženu dječicu.

Djeco moja razmažena, jebem vam mater, da prostite!

Ona ih je razmazila, a psuješ uvijek onoga, koga kriviš za nešto. Samo što u ovoj mojoj priči, ta izjava mi više dođe kao lijepa želja koja možda sigurno neće biti ostvarena ovi dana... 🙁 Jebe mi se, mi pisci makar maštu imamo, predodžbu doduše ne! Teško je biti kreativan u psovanju rođene žene, moraš jako paziti šta joj vičeš, da ti se nebi ostvarilo 🙂

07:29 zove žena zbog standardnog jutarnjeg "drila". Rješih to za dvajs sekundi. Žurim na kavu, ovaj žurim djete odvest u radni logor!

Sranje se nazire!

Obučem male vragolane i sjetim se da Luca nejde u vrtić. Još je danas na bolovanju, a nije joj njišt! Ponekad se ponaša kao odrasla... Stjepan spreman, uzeo pušku i viče: "Taaaataaa, idemo u vtić!". Ne može djete bez oružja u rat! Evo Bajo, sam da Lucu udomim kod Antee, dobacim mu.

Nesluteći njišt, otvaram vrata ćerine sobe, te nježno upadam unutra. Gledam na krevet, kad ono krevet nije pospremljen! Nešt mi čudno, odem do kupatila, umijem se. Vratim se nazad, kad ono krevet i dalje k'o da sam ja spavo na njemu.

Oj crni živote, što mi djete ote!? Đemije djete pas me jebo!? Trčim po kući, dozivam ju. Gore, dole. U ludilu sam otišao i na dvorište! Vraćam se bijesan u kuću i zovem ženu. Naravno da se ne javlja! Ženu ne možeš dobiti u trenu potrebe nikada! Pogotovo ovu moju, drži mobitel na vibri, jebla ju vibra, da ju jebla! Već sam joj to rek'o sto puta, al' ne! Zvao sam ju sigurno deset puta!

Sjedim i osjetim nešt mi mokro pored nosa. Oko mi ispalo, uff, dobro je, to je samo suza. Sjedim i mislim, a ne mogu njišt smislit! Đe mi je Luca sad!? Luco, Lucoooo, mali otrov je skoro ušao u veš mašinu! Izvlačim je van, kad šta!? Ha njišt bokte, zvoni mi mobitel koji je ostao gore na katu. Trčeći nazad na kat, opizdim malim prstom u stepenicu!

Grabim mobitel i dreknem: "Jebala te vibra da te jebala, đe nam je djete?" Sine, o ćem' ti pričaš!? Odgovori mi Majka. Maaaaa, započinjem razgovor, kad stiže poziv u pozivu! Pogledam na ekran, a ono Wifeta! Poklapam majci staroj i javljam se! Ponovih joj sve isto kao u originalu materi, možda čak i bolje!? Pa ne znam gdje je naša Antea, sad ću je nazvat. Do kraja rečenice je promjenila boju glasa u cmoljavo sivu. Sjedim s djecom i sve si mislim što sam glup! Kak' se ti tog nisi sjetio budalo jedna nepismena!? Ok, još sam ljut i emotivan, pa me ne jebe!

Zove žena nanovo nakon minut i dvajs. Da, đe je Antea, pitam ju! Otišla je po svjedožbu, odgovara mi! Pa dobro jebote, šta mi to nisi odmah rekla!? Priupitah je znatiželjno. Jebi me, zaboravila sam!

Popijem terapiju za živce, ubacim djecu u auto i pravac vrtić. Po dolasku na bojište, Luca je dezertirala, neće mala frajla iz auta. Ma, pametno moje, ostani ti u bazi, pomislih. Evo ti puška od Baje, pa budi sad ti malo na straži. Kad smo iskipali Štefa, ošli smo na kavu do Groba! Ja sa šlagom, a ona bez kave!

Šta bi ti napravio da dobiješ na lotu ili da uhvatiš ženu s drugim đe kopa vrt!? Znam, postupio bih onako kako si to ispravno zamišljao! Dao bi pare ženi i otišao od nje, sam bi djecu poveo sa sobom i šćuku... Moš mislit!

Kad smo pobijedili birtiju, krenuli smo kući. Mene je probilo(potjeralo na wc). Probila me kava, pa nije sigurno jutarnji razvoj događaja. Jedva sam stigao kući, jedva. Guza mi je dotaknula dasku u sudačkoj nadoknadi! Otuda sranje u naslovu!

Po završetku produžetaka, ulazi Antea u kuću. Kćeri, jesi dobila pohvalnicu, priupitah je! Da Tata, tu je. Pametno moje, sva si na ćaću!

Po jutru se dan poznaje!