Uspjeh!

PERCEPCIJA OKOLINE JE USPJEH POTKAPACITIRANIH!

Živim život kako mogu, a ponekad, eh, ponekad to kako mogu ispadne onako kako sam htio. Današnji dan je na tragu ovog' misaonog bogatstva tj. mudrosti.

Pasje vrućine u napaćenoj Slavoniji

Ne znam otkud ni jedan izraz iz podnaslova, ali mi daje tu neku morfološku intrigu i zajebanciju, no dobro... 

Djeca nervozna, 'oće na more, žena nervozna djelom zbog djece, djelom zbog mene, a djelom tko zna zašt'? Valjd' zato što je žena... Nemam pojma, pa nisam ja taj koji to može procjeniti. Možda i mogu, ali ni me brige. Neću njenu migrenu u svojoj glavi! Ja s druge pak strane, kao čilam, ono laganini. Ma, moš mislit, oš'o u dvorište i činim dobra djela, malo ću pospremiti i očistiti, pa ću zaraditi iskupljenje od nadređene. Vraćam kamatu... Bit' ću dobra kućanica.

Međutim, poslije popodnevnog odmora je vrag odnio šalu. Sve sam počistio i odradio, te sam zgiljo na kavu. U tom divnom trenutku opuštanja na +35 mi zvoni telefon... Ajd, vidit ću dok srknem, pomislih. Krenem srkat, pa se predomislim. Ne zove me nitko nedjeljom poslije 2 bezveze. Spustim šoljicu i pogledah na mobač, kad ono... Wifeta! Uff, dobro je! Nije informatička intervencija. Da! Javim se. Mi smo se probudili, kaže mi mili ženski glas. E'o me za 10 minuta, rekoh. Nešt je ona još mrmljala, ali et', bunca kad se probudi. Kad si s nekime toliko dugo, ti čuješ raspoloženje u glasu, pa i kad oće zavarat supružnika. Jeb'ga, kod mene je tak'... Ulazim u kuću, ma nisam vrata još do kraja odškrinuo, kad začuh sinov glas: " Tata, idemo na more! ".

Ajde pakirajte se, idemo na more!

Djeco idemo na jezero, kažem im. Oni briznu u plač, jer su pomislili na naše jezero u parku, a na tom' jezeru se nisu kupali, još... 🙂 Ma ne, idemo plivat' na jezero, bijašem iskren prema njima. Idemo plivati, jeeeeaaaaa, sva djeca graknuše! Razmišljao sam prvo da ih vodim u Bizovac, al' neda mi se na Budimce ili na Ivanovce, Velika još nije u pogonu i štać sad!?

Idemo u Orahovicuuu!

Došli u Duzluk, molim Boga da mi netko ne naiđe u uskom grlu... Pff, dobro je, imali smo sreće. Na moje iskustveno čuđenje je uslijedilo još jedno. Čim smo izašli iz zavoja, sunce milo... ono ispred nas autopijac u najboljim danima. Auto do auta, motor do motora, pomislih u sebi: "Tre'o si ih na Lapovac vod't, da gledaju pecaroše!" Ajd, nekako se uguzam i krenemo put jezera. Na jezeru šest puta više ljudi nego auta. A valjd' je netko došao i pješke, šta ja znam!? Pravovremenom i hitrom reakcijom smo osvojili mjesto blizu vode, ostavili stvari i šta!? Ha njišt' bokte, moram' i ja gaće smočit! Srećom po me, voda je bila ugodnih 26 celzića, ako ne griješim. Ulazim u vodu, kad skužih da sam zaboravio japanke tj. opremu za ulazak u vodu. Ne mogu ja po onim batudicama bosonog gackat, imam problem s tim'.

Šta ću sad!? Vidim mlade mame i debele tate sjede u plićaku s djecom. Sjedi Borjane, bitno ti je prvi metar dostojanstveno zakoracat. Tak je i bilo... Nakon sat vremena mi dopizdilo i morao sam otići na polić do Baze. Naravno da sam rekao ženi da joj idem po kapučino, najstarija kćer se utrpala na put s ocem do birtije u ulozi teklića. Ona 'oće kolu i sladoled. Pa jela si sladoled kod kuće pomislih u sebi. Nekad', kad' sam bio mlađi i naivniji, vodio sam tu raspravu s njom, ali izvukao sam poučak. Sad mi više ne pada na pamet ulaziti u debatu. Došli na šank, naručujem, kad ono nema Kole, samo Pepsi. Tak' ti i treba kćeri kad guliš sirotog oca gdje stigneš. Pij Pepsi sad! Dok sam se naklafro sa svima, oladio se kapučino od ženice, al' to sam skužio na pol' puta tek. Ma ne'a veze, popit će sirota pola jer joj žao para, a ja ću popit' drugu polovicu jer volim hladan kapučino. Win - win situacija!

Po povratku na ono krvlju izboreno mjesto blizu ulaza u more, pardonček jezero, djeca se već najela, napila i 'oće nazad u vodu. Ajde Tata, mama mora popit kafučino. Vratio sam se u vodu do gležnja, ne sjedam više, jedva sam se iskoprco van.  Pored nas neki mali plavi u pelenama. Dobro, nije tol'ko mal, cca 40 mjeseci, taman dobar za pizdarije radit. Oće i on u vodu. Mama gleda u sunce. Jebiga, bilo je idealno vrijeme za "sungazing", a i uv indeks nije bio loš. Tata gleda u mobitel i viče nemoj, pazi, sklisko je. Ne možeš mi u vodu u peleni. Naravno, kupaće gaće nisu ponijeli, a valjd' im je neugodno napravit' Adama od malog plavog. Možda mali ima većeg od tate, tko zna!? Mali dobaci ćaći: "Dobro". Već sam vidio đe to ide. Ćaća nastavi drkenjat po telefonu, a mama je već bila u stanju nirvane. Malac iskoristi priliku i fijuuu, uleti u vodu. Srećom, nije bio usran. Joj, šta si napravio, joj ženo, joj... urlauče tatko. Žena ne jebe ništ, ona trudna, treba rodit, šalje pozdrave suncu i priprema se. Ima osoba koje bolje kuže sunce nego ljude! Tako i ja razumijem trudnice, pa se ne čudim njišt!

Trudničina ekstaza je kratko trajala, te se ustala da priupita moju ženu za pelenu. Ne diraj mi ženu dok ispija ladni kapučino, nije ni tebe nitko dir'o dok si blejila u sunce, pička ti materina! Hitro iskočih iz vode, kao da imam papuče, te izađem trudnici u susret. Nije bitno što je bila zgodna, ma naravno da ne. Svidilo mi se kako gleda u sunce i trepće svakih 30 sekundi. Evo vam pelena al je 6+, rekoh joj. Ma nema veze, puno vam hvala, odgovori mi. Malom će pristajati kao salivena, dobacim joj. Šta ste rekli, upita me u čudu. Ma, njišt, bit će mu dobra! Ovaj njezin muž je u međuvremenu još par puta skviknuo na malog i čak se ustao, ali ne da se baci u neku fizičku interakciju s njim, ma ne. Ustao je da bude višlji od malog, da naglasi ulogu roditelja i bude pravi autoritativni alfa mužjak, ovaj muž! Sjedoh između njega i moje netrudne supruge i malo gledam u djecu, pa malo škicnem da vidim šta to tolko bleji u mob. Imao sam što i vidjet! Bleji u Lajvskor, kru te jebo dragi! Bili smo s njima cca 2 sata, divni neki ljudi. Moderni, što bi se reklo!

Mali si stvara već sad priliku iz svoje situacije, ne brinite za malog, mali će se snaći!

Uff što je mali snalažljiv! Taj ni u wc-u ne bi ost'o gladan!