Lavić

Nježni lavić sad se skriva,
jer mu majka u gostima biva.

Kada ona kući dođe,
tad lavića oprez prođe.

Zlatna griva, sjajni zubi,
od ljepote mi se srce budi!

Ispred tebe tako mirno sjedim,
dok ti u kavezu bespomično ležiš.

Uživam u prizoru mi lijepom i milom
niti ne slutih da si uspavan silom.

Ustajem, jer raditi ništa, više jednostavno ne mogu
krenuh lupati po kavezu, al' ti ni da mrdneš nogu.

Gledam bolje, a oko tebe muha roj,
laviću moj nježni, ti si spreman za spokoj.

Mat' dolazi, mene gleda,
poslala bi me putem neba.

Srce budno, tuče jače od te boli,
pa svaka mat' svoje dijete voli!

Odo ja...