Budaletina

Bilo mi bolje dok sam bio budaletina!

Kad sam krenuo s Tata kuha, mnoge sam iznenadio, a mater svoju sam šokiro. Zvoncala je satima, nije ona za vulgarnost. Možda ponekad u trenucima ljutnje i srdžbe, al' to se ne računa. Poslije takvih događaja maže Ginko, sinkopa to biti zna.

Preboljela me, kao i mnoge druge. Ošlo u zastaru... Ma jok, privikla se! Privikli se svi da je to normalno. Od budale sam postao "legenda".

S vremenom mi je takva vrsta kreativnosti počela hlapiti. Jednostavno, moju žudnju spram predstave ispuniti ne može. Od nedavno sam priznati pisac. Učlanio sam se u piščev klub. Dobro mi je tamo. Svi misle, a njišt ne rade. E, to je poso. Još mi je pokojna baba znala reći: "Uči, pa neš morat radit". Valjd sam na nju zajeban, ovaj pametan...

Jutros na kahvi mi ideja blica u oči, zaslijepilo me. Mogao bih napraviti piščeve susrete u gradu svom. Ne književne, već piščeve. To bi bio jedan skup slobodnomislećih bitangi. Oh, kako slatko, pomislih tiho u sebi. Podijelih to s ostalim pukom u birtiještini. Bili su svi oduševljeni idejom tom, osim jednoga.

On je uzviknuo: "Božee, koja budaletina!" Nepoznat netko je stao u obranu ideje i poručio ovome glupome: "Pusti ga, on je pisac, to mu dođe još i gore!" Glupi je nastavio gledati slike u časopisu... Jel se osjećaš pametnije sad!? 🤣

Dođoh, vidjeh, ostadoh!