Morske zabilješke #3

Malo soli, malo papra, nebi se ni mrtav s plaže maka!

Jutros poslije Šabana je bila šoping ofenziva! Žena je jedva dočekala da joj sestra ode za Zadar, pa da može ići drobit pare na "špeceraj". Đubre kako jesam, ubacio sam joj u korpu pol gajbe piva na akciji i paket kisele. Ok, kiselu sam tutnio pod kolica na onu ručku dže babe ceker vozaju.

Znaš ono, mali six pek (0,33l) i veliku četvorku. Ko ga jebe, nek se nađe. Nikad ne znaš tko ti može banut il' na koga ćeš nabasat. Mila ženica voli ić' u Lidlija (Šaptinovčani su patentirali taj izraz, a ja kao nji'ov zet ga smijem koristiti).

Ovaj Lidli u Puli nije isti kao naš, ma jok. Nji'ov je velički, valjd će bit' i naš takav uskoro, čini mi se! Sve je na drugom mjestu. Za ono što mi treba u Našicama sat vremena, ovdje nam je trebalo duplo. Sve isprevrtano sunce milo, ne znam đe je šta! Tolko vremena u trgovini nisam nikad proveo, pa čak ni kad sam slušao priču trgovkinje zašto se rastala od muža. Jebena priča, skoro ko ova moja. Sitna djeca su bila u pratnji, podivljali na moru. Skviče, krebelje se, luduju, gori od mene majku im jebem!

Šta ću u pičku materinu, uzmem sebi kikiriki za smirenje a njima sladolede. Dok smo došli do blagajne, ni ambalaža nije ostala. Pa neće Lidli propast zbog dva kinga i 300 grama kikirikija. Čak sam i vlažne maramice načeo da me mali vragolani ne odaju. Dolazim na blagajnu kad ono Našičanin. Ajd u kurac, gleda mi u ruku, a u ruci vlažna maramica. Skužio njišt nije! Kaže da čeka još jednog iz našeg šora. Pozdravio sam ga kulturno i otišao u drugu traku. Jebi se majstore! Nisam ja tu došo Našičane tražit, kad vas se zaželim, odem na fejsić.

Jebem ti špeceraj da ti jebem. Žena nije tolko trpala u kolica ni kad je lokdaun bio. Polud'la od klime valjd, otkud da znam! Trgovkinja je pri kraju naplate počela kolutat očima. Gledam ju u oči, a kad ono samo se pišo cakli. Aaaa, tu smo sestro plava, pomoć ti ne mogu. 981 kn reče intonacijom policijskog djelatnika kad ti visinu novčane kazne priopćava. Ja sam sam uzeo pivo, kikiriki sam poždero na putu, pa neću ja platit to. Ni ne znam šta je unutra...

Nemam keša ženo, nisam si plaću isplatio još, a znaš da takve stvari ne smijem na firmu, promrljam si u bradu. Šuti bokte, jedva mi je prošla fora. Nema veze, nek vidi kak je to kad prođe vrijeme fora i forica!

Potli Lidlija smo morali do Pepca, tu nije bilo dogodovštine neke, ak' se oživljavanje babe u to ne računa. Dobro, dobro, preuveličavam. Babi je malo pozlilo, dok sam joj išao dat umjetno disanje, nadošla se kurva stara. Valjd je sirota mislila da ću je na bok prvo okrenuti. Ne zna ona da sam ja prošao više tečajeva iz prve pomoći neg ona muškaraca 🙂 Nosila je ruž boje Lavande...

Bio sam kasnije i na plaži, al' tamo njišt specijalno. Evo sad sam Lucu vodio na pišanje i sumiram si dan. Six peka malog više nema, pa nek bane sutra ko oće. Ima još četr velika. Ha, da!

Nije dosadno na moru!